Delite na Facebook    
Gde se iskopava zlato

Istorija kopanja zlata je relativno dobra, uglavnom za poslednjih 150 godina. Za poslednjih 100 godina (1906-2005) se iskopalo skoro 80% od ukupno iskopanog zlata (otprilike 123 hiljade id 155 hiljada tona), s toga skoro 50 hiljada tona u Južnoj Africi, gde se nikada pre toga zlato nije kopalo. Vredno je spomenuti uglavnom veliki nastup i postepeni pad južnoafričkog nalazišta, stabilno nalazište u Rusiji i veliki nastup novih oblasti za poslednje vreme. 

Vredno naše pažnje je uglavnom:

  • renesancija nalazišta u Australiji
  • nastanak netradicionalnih oblasti pronalaženja (Peru, Indonezija)
  • trajni razvoj Kine i afričkih rudnika van Južnoafričke republike
  • nastavak opadanja nalazišta u Južnoj africi.

Zalihe pronalaženja se procenjuju na 15 godina nalaženja (oko 38 000 tona) a ovaj broj se već duže vreme ne menja. Ako uporedimo naprimer sa podacima o zalihama sirove nafte, koje se neprestalno menjaju (nove objavljene zalihe se brže pojavljuju nego pronalaženje), iz toga nam proizilazi da je istraživanje u ovoj oblasti dugoročno zapostavljeno.

U Evropi se 2001. godine izradilo otprilike 158 tona čelika, što je više od dosadašnje produkcije zlata u svetu. Ovi brojevi nam naznačuju zašto je zlato tako dragoceno. Njegove zalihe ograničava priroda.

Južna Afrika ima bez sumnje najveće zalihe zlata na svetu. Pripada među najveće svetske proizvođače zlata. Godina 2001- 2004 se najviše zlata izradilo u Africi, Americi, Aziji, u Evropi se izradilo samo manje od 7 % svetske produkcije zlata.

Najveći evropski proizvođač zlata je Rusija sa 152 tone iskopanog zlata 2001. godine. Za njom sledi Švedska (5 tona) i Španija (3,3 tone). Za poslednje vreme dosta napreduje Turska, koja je 2001 godine izradila 1,7 t zlata, 2002 godine već 4,2 t zlata. Severni deo Evrope, konkretno Švedska i Finska su novi rudnici neposredno pre početka rada. U Evropi se nalaze i ostala nalazišta zlata, u kojim još nije započeto kopanje.

Gledajući na svetsku potrebu zlata, smatra se da će na mnogim ovim nalazištima uskoro biti realizovani uspešni projekti kopanja zlata.

Ako se pronađu zalihe zlata u količini koja je ekonomski interesantna, može se započeti kopanje. Kopanje rude se vrši na površini (kamenolom) ili dubinski. Sastoji se iz bušenja, miniranja, utovara i prevoza. Današnji način rada je visoko mehanički i automatizovan, osnovan na velikim, radnim, energetski ne previše zahtevnim i pouzdanim mašinskim i transportnim uređajima. 

Zatim sledi prerada, koja se sastoji iz drobljenja, mlevenja i separacije zlata od rude. Način prerade zavisi od osobine rude. Često se zlato nalazi u smesi sa drugim metalima. Iz ovakvih se ruda zlato dobija hidrometalurgijskim putem (u pećima za topljenje). Zlato je moguće dobiti i uz pomoć gravitacione sile na stabilnim stolovima („ispiranjem“), takođe uz pomoć korišćenja cijanida. Procesi cijanizacije se koriste više od sto godina sa ciljem da poboljšaju rezultate dobijanja zlata i da eliminišu korišćenje metode amalgamacije sa živom. Cijanid je jedinjenje koje ima sposobnost odvajanja zlata i srebra od rude već pri veoma niskoj koncentraciji. U tom procesu se stvara kompleks zlata, cijanida i aktivnog uglja. Zatim se iz uglja dobija metal na primer elektrolitičkim procesom.   

Nakon završeong iskopavanja nalazište se rekultiviše. Nakon procesa rekultivacije, koji zavisi od karaktera površine zemljišta, nalazišta se uređuju pokrivanjem zemljom ili se poplave vodom. Najvažnije je zabraniti rasprašivanje finih čestica u vazduh. Prostor koji nastane može se prilagoditi radi korišćenja u druge svrhe (pošumljavanje, rekreacija i druge).